Историјат школе
Према првим писаним документима Школа за мушку децу основана је 1854. године у селу Бикотинци. Ова школа је радила до 1907. године, када је подигнута нова школска зграда од две учионице, једне канцеларије и учитељског стана. Оваква четвороразредна школа је радила све до 1953. године када је прерасла у шесторазредну, а потом 1957. године у потпуну осмогодишњу школу са подручним одељењем у Баричу, Винцима, Триброду, Кусићу и Шувајићу. Основни проблем ове школе био је ученички простор, тако да је школа радила у здравственој станици, Дому земљорадничко-набављачке задруге и најзад у Задружном дому. Oд 1961. године школа је одлуком Скупштине општине Голубац добила име Вељко Дугошевић, по народном хероју и организатору устанка у нашем крају, и обухватила седам насеља: Браничево, Пониква, Винци, Бикиње, Барич, Доња Крушевица и Шувајић.
Године 1968. услед недостатка школског простора напорима Општине, а највише мештана Браничева почело је са обезбеђивањем средстава за изградњу нове школе. Изградња је покренута 1980. године и та школа данас има простор од 2.100 м2 и задовољава све услове Закона о основним школама.
Школа данас
Данас школа има 35 запослених радника. Образовна структура школе у настави је следећа: три професора разредне наставе, четири наставника разредне наставе, девет професора предметне наставе, два наставника предметне наставе и педагог. Оно што посебно одликује нашу школу јесте висок ниво безбедности ученика и оптималан број ученика у одељењима, што омогућава квалитетнији и ефикаснији рад и већу посвећеност наставника.
Поред централне зграде у Браничеву, школа има и три подручна одељења у Баричу, Винцима и Шувајићу. Школа броји 138 ученика и 11 предшколаца. Владање свих ђака је примерно. Из године у годину постижу се све бољи резултати на школским такмичењима, почев од општинских, па до републичких нивоа. Напоменућемо само нека од освојених места на такмичењима којима се потврђује квалитет рада наше школе. Ученица VII разреда, Радовановић Марина, у школској 2008/09. години освојила је 1. место на Републичком такмичењу из историје, а ученик VII разреда Чукановић Александар је у школској 2007/08. години учествовао на Републичком такмичењу из математике и том приликом је освојио 2. место.
Ученици наше школе веома успешно настављају даље школовање, тако да су неки постали магистри и доктори наука...
Вељко Дугошевић
Рођен је 13. августа 1910. године у Руми, код Сремске Митровице, Србија. Као дете је врло рано остао без оца. У његовом школовању много му је помогла старија сестра, учитељица у селу Такову, код Горњег Милановца. Код ње је Вељко завршио основну школу. Први и други разред гимназије учио је у Руми, а трећи и четврти спремао је приватно и полагао у Горњем Милановцу. После завршетка четири разреда гимназије, уписао се у Учитељску школу у Сомбору, коју је завршио 1923. године.
Подносећи молбу за добијање службе, Вељко је написао: "Поставите ме у било које место Југославије". Прво је постављен за учитеља у малом македонском селу Радња, испод планине Кожуха. Његова метода учења деце – није био батина, па је био веома омиљен међу ученицима. Сељаци су у њему видели пријатеља који је умио да им да корисне савете. Његова библиотека у ранцу почела је да кружи у суседним селима. Следећи његов пример, покретне библиотеке су прихватили и други млади учитељи овог краја. Полиција је у том просветитељском раду видела опасност по режим, па је Дугошевића, пред изборе 1935. године, преместила у село Ранилуг, код Гњилана.
У новој средини Вељко наставља просветно-политичку делатност, с тим што у новом месту на том послу укључује остале учитеље, а нарочито пажњу поклања раду с Албанцима, међу којима је имао доста пријатеља. Код учитеља је развио интересовање да се узајамно посећују и да по групама изучавају марксизам. У жељи да прошири своје општеобразовно и стручно педагошко знање, Дугошевић 1937. године напушта учитељски позив, долази у Београд и уписује се у Вишу педагошку школу, коју редовно студира две године.
У свим биографским подацима пише да је члан Комунистичке партије Југославије од "пре рата", али нигде нема датума, и не пише откада. Судећи по свему, он је постао члан КПЈ врло рано. Поред студија на Вишој педагошкој школи, активно ради и на партијским задацима. Један је од организатора и руководилаца напредне учитељске задруге "Вук Караџић", која је око себе окупила политички активне учитеље и много допринела ширењу марксистичког погледа на свет међу просветним радницима. Задруга за време школских одмора организује "летне колоније", а зими "педагошке недеље", које су, у ствари, били курсеви за изучавање марксизма и на којима су се, као предавачи, појављивали касније истакнути револуционари. Дугошевић је, поред осталих активности, био члан Редакције "Учитељске страже", часописа преко кога су се, међу учитељима, шириле напредне идеје. Мада је био одличан студент, Дугошевић је одуговлачио да дипломира на Вишој педагошкој школи, јер је желео да добије учитељску службу, што му је било погодније за партијски рад у масама. Пред рат, Дугошевић је постављен за учитеља у селу Турији, на прузи између Кучева и Пожаревца. Одатле је несметано и често путовао по задацима Партије у оближња места и у Београд. Ту га је затекла и окупација.
Од првих дана окупације Дугошевић врши политичке припреме за дизање народног устанка. Јула 1941. с првим оружаним групама учествује у паљењу општинских архива, рушењу комуникација, нападу на непријатељске посаде и ослобађању појединих места. Од борбених наоружаних група створене су Чете, а од њих Пожаревачки одред, половином септембра 1941. године. За првог команданта постављен је Вељко Дугошевић. Одред је нарастао, и убрзо ослободио цели Пожаревачки округ, Поречки срез и два среза Јагодинског округа. Непријатељ је јаким снагама и авијацијом нападао ослобођену територију на којој су функционисали сви органи народне власти. Ослобођена територија обухватала је: Петровац, Кучево, Голубац, Велико Градиште, Жагубицу, Мајданпек. У борбама за ослобођење свих тих места Дугошевић је показао велику храброст и умешност у командовању јединицама. Међу партизанима и у народу био је врло омиљен и опеван у многим пјесмама. Између партизана и четника Драже Михаиловића био је постигнут споразум о заједничкој борби против окупатора. Али, када су у новембру Немци и Љотићевци кренули у напад на слободну територију, четници су им се придружили и издајнички, с леђа, напали партизане. У тешким борбама које су се водиле половином новембра 1941, Пожаревачки одред повлачио се у правцу Хомољских планина. У селу Гложанима, код Нереснице, у околини Кучева, одред су опколиле надмоћније снаге. Партизани су се јуначки борили, а њихов командант, Вељко Дугошевић, погинуо је 18. новембра с митраљезом у рукама, штитећи одступницу Одреду. У знак сећања на свог храброг команданта, борци су Пожаревачком одреду дали име "Вељко Дугошевић". Народним херојем проглашен је 9. маја 1945. године.
